A hagyományos vajdasági konyhának – amiben érezhető a török, a mediterrán és az európai hatás, de leginkább a magyar és a szerb konyha egyvelege – hatalmas szerepe van a mindennapokban, ez az egyik legfontosabb része a vajdasági kultúrának…
Vojvodina je multikulturna zajednica. Kroz vihore istorije, njena kuhinja bila je izložena različitim uticajima, pa se tako njen meni sastoji od kulinarskih tradicija svih naroda koji ovde žive. Tradicionalna vojvođanska kuhinja, u kojoj se osećaju turski, mediteranski i evropski uticaji, ali pre svega mešavina mađarske i srpske kuhinje, igra ogromnu ulogu u svakodnevnom životu, i to je jedan od najvažnijih delova vojvođanske kulture.
Obrok počinje hladnom predjelom. Služe se suhomesnati proizvodi, kulen (debeli kobasica), svinjski sir, jetra, čvarci, začinjena dimljena slanina, mladi luk, ljuta zelena paprika, paradajz, prebranac (kuvani pasulj), sir, kajmak (zreli, slani vrhnje u drvenom buretu), urnebes (slani sir sa mlevenom ljutom crvenom paprikom), kriške sira i vajajja (zgušnjena masa od vrhnja) takođe su deo hladne plate.
Za toplo predjelo služi se zeljanica, odnosno pita sa spanaćem, krompiruša, srpska proja, sarma u vinovom listu, kao i slane krofne. Veoma je popularna srpska gibanica i sličan joj slani burek sa sirom (dok Mađari obično zaslađuju sir, ovde se soli).
Među supama, najpopularnije su kisele, supa od jagnjetine, pasulj čorba, kao i riblja čorba.
Glavno jelo može biti sarma (punjeni kupus), dinstani kupus i đuveč, odnosno lečo. Prema vojvođanskoj tehnici kuvanja, ova i druga kuvana jela se, pre nego što su potpuno gotova, stave u rernu da se zapeku, što im daje posebnu aromu.
Kao tradicionalno jelo najčešće se služi roštilj: pljeskavica (začinjena mesna pljeska, obično od svinjetine), ćevapčići (mleveno meso, pečeno na otvorenoj vatri). Veoma je popularan Karađorđeva šnicla (panirani teletina, punjena kajmakom), svinjski kotlet sa raznim sosovima i dimljena vešalica. Posebnost vešalice je da je svinjsko meso isečeno u obliku slova V. Popularna su i jela pečena na ražnju, kao što su pečenje praseta, jagnjetina, ovčetina i koza, koja su takođe veoma cenjena.
Uz roštilj se služi kajmak, ajvar (pasirana i dinstana mešavina paprike i patlidžana), urnebes salata (sir začinjen mlevenom crvenom paprikom), pečene paprike sa belim lukom, srpska salata (paradajz, crveni luk, paprika i krastavac) kao i šopska salata (srpska salata sa sirom).
Za desert su česte torte ili kolači sa orasima, krofne, štrudle, knedle sa šljivama, kao i baklava (kolač sa orasima preliven šećernim sirupom). Za porodične praznike često se kuva pšenica kojoj se dodaju mleveni orasi, vanilin šećer i muškatni oraščić.
Između vojvođanske i mađarske kuhinje više je sličnosti nego razlika. Na vojvođanskim jelovnicima takođe se mogu naći jela karakteristična za mađarsku kuhinju, kao što su paprikaš, gulaš supa, pörkölt, tokani, riblja čorba, Doboš torta, somloi galuške, túrós csusza i druga jela pripremljena sa mlevenom crvenom paprikom.
Što se tiče pića, u Vojvodini postoji velika tradicija ispijanja kafe, turska kafa se još uvek kuva u džezvi sa dugom drškom. Kao aperitiv pre jela obično se pije rakija. Najpoznatije su šljivovica, kajsijevača, višnjevača i dunjevača. Vojvodina je bogata vinogradima, ima dugu tradiciju konzumacije vina, ali i uživanje u pivu takođe je veoma popularno.
Prema ovdašnjoj poslovici, tri su važne stvari potrebne za dobro raspoloženje čoveka: dobra muzika, ukusna jela i da na stolu bude obilje alkoholnih pića.
